Lyrics Boza zvani pub Djordje Balasevic

Boza zvani pub

Ovo je prica koju vrlo rado pricam, to je prica o Bozi zvanom Pub.
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu: 'E moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub.' Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug, i kazu: 'Taj u zivotu nije igrao na dug.
' I svi se slazu kako danas nema takvih kao sto je Boza Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo vise manje, mada o tom nije prico ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat pa je ziveo od kocke citav vek.
O taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih, i uvek 'ladan ko spricer, uvek opasno tih.
I samo kad ga tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte reci kojim maler tera Boza zvani Pub: 'Dzaba vam novci, moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi cvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje, e pa da.
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem jer ja samo pricam onako kako cujem i ako su lagali mene i ja lazem vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas.' Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom, to je bio lihvar bogat kao knez.
Igrao je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste i neki svercer kog je jurio sav srez.
U to je partija bila, jos se prica o njoj, kibiceri u transu, 'ladan probio znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj.
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub.
Al' znate za ono kad je sa izvesnim baronom igr'o cetiri dana, to je bio rat.
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker, crnog konja, tabakeru, stap i sat.
Baron je pric'o posle da je spil bio star, da je previse pio, da ga poneo zar.
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar.
I svako gubi bar po nekad, al' nikad Boza zvani Pub.
Dzaba vam novci, moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje.
I pogledi cvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje, e pa da.
A karta je kurva, izvinte me sto psujem jer ja samo pricam onako kako cujem i ako su lagali mene i ja lazem vas.
Tu pricu zna svako od vraga do popa jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas.
Sa svalerske strane nije spad'o u tarzane al' daleko od tog da je bio zec.
Imao je neke tu i tamo, al' svi dobro znamo da kod zena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef, srce se otvara teze nego najbolji sef.
Imao je on svoje dame karo, pik, herc i tref.
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga i to celoj prici daje cudan ton.
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli nekog tipa sto je bio isti on.
Mozda ga odvela karta cak u Prag ili Bec, vec dugo o njemu niko nije cuo ni rec.
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec, Pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc